SeboroiČni dermatitis

Seboreični dermatitis je često, hronično i neprijatno kožno oboljenje koje izaziva pojavu žućkastih ljuspi na koži glave ili lica, mada može zahvatiti i druge regije tela. Pravilna i česta upotreba specijalno formulisanih preparata za kosu i kožu mogu držati ovo doživotno stanje pod kontrolom. Iako je etioloski nerazjašnjeno, dovodi se u vezu sa povećanom produkcijom sebuma i razvojem gljivice Malassezije furfur (uobičajenog stanovnika kože). Drugim rečima, medicinski problem koji je u mnogim slučajevima uzrok peruti. Kod beba se javlja u vidu temenjače.

Seboroični dermatitis karakteriše crvenilo i perutanje kože, retko uz blag svrab. Može se pojaviti kod novorodjenčadi i tada je prolazno najčešće za 3 meseca, dok se u odraslom dobu smatra hroničnim oboljenjem. Incidenca je čak u 10%  odrasle populacije a kako   se ne moze odvojiti od peruti poglavine smatra se da je procenat još mnogo veći. Muškarci pate značajno češće nego žene a parametar je i raspoloženja i stresa obzirom da je značajno pogoršanje u svim iscrpljujucim okolnostima.

IzazivaČi seboreiČnog dermatitisa

Seboreični dermatitis nastaje kada se skrati proces obnavljanja ćelija kože glave, što dovodi do ubrzanog ljuštenja rožnatih kožnih ćelija, koje se lepe i stvaraju vidljive ljuspice. Taj proces je povezan sa mnogim uzrocima. Primećen je nasledni faktor, što znači da deca osoba sa ovim problemom imaju veću verovatnoću da ga i sama dobiju. Takođe se zna da je povezan sa iritacijom koju izaziva gljivica malassezia, koja buja na veoma masnim područjima kože i izaziva mikroinflamacije koje dovode do svraba kože i kože glave.

Ostali faktori, kao što su fizički i emocionalni stres, hormonske promene, loša ishrana ili konzumacija alkohola, iscrpljenost, ekstremni vremenski uslovi, nedovoljno česta upotreba šampona, loše čišćenje kože i gojaznost mogu povećati rizik. Neurološka stanja, uključujući Parkinsonovu bolest, povrede glave i moždani udar, mogu biti povezana sa seboreičnim dermatitisom. Virus humane imunodeficijencije (HIV) je takođe dokazano povezan sa većim brojem slučajeva seboreičnog dermatitisa.

Tretiranje SeboreiČnog Dermatitisa

U lečenju se uvek koriste antimikotici i antiinflamatorni agensi. Po potrebi mogu se ukljuciti imunomodulatori i kortikosteroidi. Kako je oboljenje hronične prirode terapiju je potrebno ponavljati.

Najčešće korišćen tretman seboreičnog dermatitisa kože glave su specijalno formulisani šamponi, koji ne samo da pomažu uklanjanje ljuspica kože, već i sprečavaju njihovo ponovno stvaranje. Oni su specijalno osmišljeni za suvu ili masnu perut i dermatološki dokazano efikasni protiv seboreičnog dermatitisa.
Ovo je stanje kože kojem prija dozirano izlaganje suncu, uvodeći kožu u stanje remisije tokom nekoliko meseci.

U težim slučajevima dermatolog ili lekar može prepisati antimikotik, kao što su ketokonazol, metronidazol ili azelaična kiselina, koji deluju na gljivicu malassezia, ili losione koji sadrža protivupalne kortikosteroide.

U novije vreme se koriste i topikalni imunomodulatori poput takrolimusa i pimekrolimusa.

Seboreični dermatitis je hronično oboljenje koje je moguće dobro kontrolisati pravilnim tretmanom. Često ima upalna stanja između dužih perioda neaktivnosti. Ekstremniji oblik ovog stanja poklapa se sa psorijazom kože glave i naziva se sebopsorijaza.

Uvek se konsultujte sa dermatologom ako se simptomi seboreičnog dermatitisa ne smanjuju uz čestu upotrebu medicinskih šampona. Takođe ga kontaktirajte ako se pečati seboreičnog dermatitisa inficiraju, pojavi se tečnost ili gnoj, formira kora ili ako zahvaćeno područje postane veoma crveno ili bolno.

Seboroični dermatitis kod dece: